Jedna devojcica je bila siroce.
Jednog dana se setala sumom. Neki covek koji je sekao drva ju je video i bilo mu je mnogo zao. Zato je odlucio da je usvoji.
Devojcica je rasla kao svako normalno dete. Za svoj petnaesti rodjendan je izlazila u grad sa drugaricama. Kada se vracala, videla je nekog coveka kako sedi na klupi i cita novine. Kada se svetlo koje je bilo pored klupe ugasilo, taj covek je ustao i ugledao devojcicu.
Ona je tek tada primetila da on nema lice! Covek je ostavio novine na klupi i krenuo je ka devojcici koja se odmah dala u beg. Kada je stigla kuci odmah se popela u svoju sobu. Znala je da joj roditelji nisu tu. Pokusavala je da se pribere, ali je onda cula korake. Zvala je 'MAMA', 'TATA', ali nista. Covek bez lica je usao u njenu sobu. Nije imala kuda da bezi, osim kroz prozor. Otvorila ga je i skocila. Nekako se prizemljila, iako je pri padu polomila nogu i iscasila drugu. Rukama se dovukla iza jednog drveta. Kad je pomislila da je bezbedna, taj covek se stvorio iza nje i ubio je.
Kada su se njeni roditelji vratili, u dvorištu su videli mrtvo telo njhove cerke. Odmah su otisli u bolnicu. Doktori su sve pokusali, ali nisu uspeli da je spasu. U njenom telu nije bilo nijedan organ. Morali su da je sahrane.
Sutradan, kako bi probistrila misli, njena majka je otisla na livadu. A otac? Otac je ostao kuci. Sedeo je na kaucu i gledao u zid. Nije znao sta da radi. Odjednom, zid je krenuo da se ljusti. Na njemu je pisalo 'BEZI ODAVDE!'. Otac nije znao šta da radi i kako se to dogodilo. Onda je zid opet krenuo da se ljusti. Ovog puta je pisalo ˝ozbiljna sam, bezi odavde, ovde nije sigurno!˝.
Nakon par sekundi ispred njega se pojavio covek bez lica. Krenuo je da ubije i oca, ali se tada devojcica pojavila izmedju njih dvojice i rekla:˝sta kazes na to da uzmes mene, a ostaviš tatu?''. Tada su oni nestali. Devojcicin otac nije znao sta se dogodilo. Kada je njegova zena dosla, otac je predlozio da odu do njenog groba. Zena je potvrdno klimnula. Otisli su do mesta gde je sahranjena. Medjutim, groba nije bilo. Covek bez lica je uništio sve devojcicine stvari kao i secanja drugih-osim jedne(stvari)! Posto su zaboravili zbog cega su dosli, vratili su se kuci. Otisli su u njenu sobu i našli crtez koji je nacrtala. Na njemu su bili ona, mama i tata. To je bila njena omiljena stvar koju covek bez lica nije uništio. Odjednom, sve njene stvari su se vratile i njeni roditelji su je se setili. Odlucili su da moraju da je nadju. Opet su otisli do njenog groba. Imali su sta da vide! Covek bez lica je prozdirao njenu dusu. Roditelji su krenuli da ga zaustave, ali je taj covek i njih ubio.
Neki kazu da covek i dalje ubija njegove zrve, a neki kazu da je to izmisljotina. Ali ne! To je istinita prica o devojcici Milici i njenim roditeljima!
Jednog dana se setala sumom. Neki covek koji je sekao drva ju je video i bilo mu je mnogo zao. Zato je odlucio da je usvoji.
Devojcica je rasla kao svako normalno dete. Za svoj petnaesti rodjendan je izlazila u grad sa drugaricama. Kada se vracala, videla je nekog coveka kako sedi na klupi i cita novine. Kada se svetlo koje je bilo pored klupe ugasilo, taj covek je ustao i ugledao devojcicu.
Kada su se njeni roditelji vratili, u dvorištu su videli mrtvo telo njhove cerke. Odmah su otisli u bolnicu. Doktori su sve pokusali, ali nisu uspeli da je spasu. U njenom telu nije bilo nijedan organ. Morali su da je sahrane.
Sutradan, kako bi probistrila misli, njena majka je otisla na livadu. A otac? Otac je ostao kuci. Sedeo je na kaucu i gledao u zid. Nije znao sta da radi. Odjednom, zid je krenuo da se ljusti. Na njemu je pisalo 'BEZI ODAVDE!'. Otac nije znao šta da radi i kako se to dogodilo. Onda je zid opet krenuo da se ljusti. Ovog puta je pisalo ˝ozbiljna sam, bezi odavde, ovde nije sigurno!˝.
Nakon par sekundi ispred njega se pojavio covek bez lica. Krenuo je da ubije i oca, ali se tada devojcica pojavila izmedju njih dvojice i rekla:˝sta kazes na to da uzmes mene, a ostaviš tatu?''. Tada su oni nestali. Devojcicin otac nije znao sta se dogodilo. Kada je njegova zena dosla, otac je predlozio da odu do njenog groba. Zena je potvrdno klimnula. Otisli su do mesta gde je sahranjena. Medjutim, groba nije bilo. Covek bez lica je uništio sve devojcicine stvari kao i secanja drugih-osim jedne(stvari)! Posto su zaboravili zbog cega su dosli, vratili su se kuci. Otisli su u njenu sobu i našli crtez koji je nacrtala. Na njemu su bili ona, mama i tata. To je bila njena omiljena stvar koju covek bez lica nije uništio. Odjednom, sve njene stvari su se vratile i njeni roditelji su je se setili. Odlucili su da moraju da je nadju. Opet su otisli do njenog groba. Imali su sta da vide! Covek bez lica je prozdirao njenu dusu. Roditelji su krenuli da ga zaustave, ali je taj covek i njih ubio.
Neki kazu da covek i dalje ubija njegove zrve, a neki kazu da je to izmisljotina. Ali ne! To je istinita prica o devojcici Milici i njenim roditeljima!
Нема коментара:
Постави коментар