Covek bez lica

Jedna devojcica je bila siroce. 
Jednog dana se setala sumom. Neki covek koji je sekao drva ju je video i bilo mu  je mnogo zao. Zato je odlucio da je usvoji.
Devojcica je rasla kao svako normalno dete. Za svoj petnaesti rodjendan je izlazila u grad sa drugaricama. Kada se vracala, videla je nekog coveka kako sedi na klupi i cita novine. Kada se svetlo koje je bilo pored klupe ugasilo, taj covek je ustao i ugledao devojcicu.

 Ona je tek tada primetila da on nema lice! Covek je ostavio novine na klupi i krenuo je ka devojcici koja se odmah dala u beg. Kada je stigla kuci odmah se popela u svoju sobu. Znala je da joj roditelji nisu tu. Pokusavala je da se pribere, ali je onda cula korake. Zvala je 'MAMA', 'TATA', ali nista. Covek bez lica je usao u njenu sobu. Nije imala kuda da bezi, osim kroz prozor. Otvorila ga je i skocila. Nekako se prizemljila, iako je pri padu polomila nogu i iscasila drugu. Rukama se dovukla iza jednog drveta. Kad je pomislila da je bezbedna, taj covek se stvorio iza nje i ubio je.
Kada su se njeni roditelji vratili, u dvorištu su videli mrtvo telo njhove cerke. Odmah su otisli u bolnicu. Doktori su sve pokusali, ali nisu uspeli da je spasu. U njenom telu nije bilo nijedan organ. Morali su da je sahrane.
Sutradan, kako bi probistrila misli, njena majka je otisla na livadu. A otac? Otac je ostao kuci. Sedeo je na kaucu i gledao u zid. Nije znao sta da radi. Odjednom, zid je krenuo da se ljusti. Na njemu je pisalo 'BEZI ODAVDE!'. Otac nije znao šta da radi i kako se to dogodilo. Onda je zid opet krenuo da se ljusti. Ovog puta je pisalo ˝ozbiljna sam, bezi odavde, ovde nije sigurno!˝.
Nakon par sekundi ispred njega se pojavio covek bez lica. Krenuo je da ubije i oca, ali se tada devojcica pojavila izmedju njih dvojice i rekla:˝sta kazes na to da uzmes mene, a ostaviš tatu?''. Tada su oni nestali. Devojcicin otac nije znao sta se dogodilo. Kada je njegova zena dosla, otac je predlozio da odu do njenog groba. Zena je potvrdno klimnula. Otisli su do mesta gde je sahranjena. Medjutim, groba nije bilo. Covek bez lica je uništio sve devojcicine stvari kao i secanja drugih-osim jedne(stvari)! Posto su zaboravili zbog cega su dosli, vratili su se kuci. Otisli su u njenu sobu i našli crtez koji je nacrtala. Na njemu su bili ona, mama i tata. To je bila njena omiljena stvar koju covek bez lica nije uništio. Odjednom, sve njene stvari su se vratile i njeni roditelji su je se setili. Odlucili su da moraju da je nadju. Opet su otisli do njenog groba. Imali su sta da vide! Covek bez lica je prozdirao njenu dusu. Roditelji su krenuli da ga zaustave, ali je taj covek i njih ubio. 
Neki kazu da covek i dalje ubija njegove zrve, a neki kazu da je to izmisljotina. Ali ne! To je istinita prica o devojcici Milici i njenim roditeljima!

Lutka

Devojcica po imenu Kristina, jako je volela lutke i imala je kolekciju lutaka. Jednoga dana u njenom gradu se otvorila prodavnica lutaka. Ocito joj se svidela jedna lutka koja je dizala ruku i imala ispruzena dva prsta. Roditelji su udovoljili njenoj zelji, ali pri kupovini, prodavacica im je rekla da ne smeju Kristinu ostaviti samu s lutkom! Roditelji to nisu shvatili ozbiljno. Nakon nekoliko dana, roditelji su morali ici na poslovnu veceru. Kada su se vratili, cekao ih je zapanjujuci prizor - mrtva devojcica, njihova Kristina. Pokraj nje je bila polegnuta krvava lutka, koja je sada pokazivala tri ispruzena prsta - treca zrtva!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Groblje

Neki tinejdzeri smatraju kako je zanimljivo i zabavno nocu se vuci po groblju - na taj nacin trazeci zedj za paranormalnim ili mozda navalom adrenalina ili na kraju krajeva da bi ispali "face" (da, ima i takvih slucajeva). Ipak, osim jeze, straha od po koje senke moguce je da vas s groblja "nesto" i doprati kuci. Nest0  takvo se dogodilo jednoj tinejdzerki u Engleskoj. Posto njeno ime nije navedeno nazvacu  je "po naski" Ena.
Dogodilo se to pre kojih 30ak godina kada je Ena zajedno sa svojih par prijatelja, iz onog zadnjeg navedenog razloga, odlucila malo svojim veseljem narušiti mir i spokoj obliznjeg groblja. Na njenu zalost, "groblje" nije mirno i spokojno reagiralo na taj vandalizam.
Jeza u njenom domu zapocela je tek nekoliko dana kasnije. Prvi znak da nesto ne valja bilo kad se probudila jedne noci, a prikaza starice sedela je na stolici kraj njenog kreveta. Prema njenim pricama nije se radilo o poluprozirnom entitetu vec o jasnom liku, a u tom trenutku nije osetila da joj zeli ikakvo zlo. Naravno da je ujutro kad se probudila na sve to gledala kao na cudan san. Medjutim taj njen "cudan san" nazalost", je pokazao kako je vise od produkta njene REM faze, jer se ta starica ponovo javljala, ponekad cak i usred bela dana. Ponekad ju je lik starice pratio po kuci lebdeci iznad tla, samo ju posmatrajuci, ne predstavljajuci nikakvu pretnju. Bar ne na pocetku.

Jednog dana dok je spremala caj, nevidljiva sila joj je u ruci "zavrnula" posudu u kojoj je bila pripremljena vruca voda za caj s namerom, kako Ena tvrdi, da ju polije tom vrucom vodom. Kako su pojavljivanja starice postala mnogo opasnija od one "faze" kada ju je samo posmatrala - Ena je rekla svojoj majci sto joj se dogadja. Neverica njene majke vrlo brzo je nestala kada je sama videla staricu u hodniku svoje kuce. Pratila ju je do sobe u kojoj je starica jednostavno nestala. Medjutim ne zadugo. Kada je Enina majka usisavala kucu nevidljiva sila joj je otela usisavac iz ruku, ponekad bi gurala vrata u suprotnom smeru kad bi ih neko pokusao otvoriti ili zatvoriti, a nocu bi jednolican zvuk poput vrlo glasnog kapanja budio celu kucu. Medjutim to nije bio zvuk kapanja u sto ih je uverio vodoinstalater posto je pregledao celu kucu i nigdje nije nasao curenje. Maltretiranje je postajalo sve intenzivnije. Od neobjasnjivih zvukova preko predmeta koji su se naocigled sami pomerali do dogadjaja koji je prelio casu. Dok je jednog dana sedela sa svojim ocem, Ena je odjednom upala u stanje transa te pocela pricati o nekom drugom zivotu kao kcer francuskog doktora iz 19. veka. Nakon tog bizarnog dogadjaja Ena je dobila i neke neobjasnjive psihicke moci - savijala je vilicu (bas interesantno kako se ne radi o, ovakvom slucaju, vrlo cesto spominjanoj zlici) kad bi ju dodirnula. Nikakve istrage nisu uspele dokazati sta se dogadjalo u tom domu, a Enina porodica se iselila.
Cisto iz znatizelje, jednog dana Ena se vratila u svoj prazni dom. Zadnja vrata bila su razvaljena te je tuda usla. Podignula je telefon koji je lezao na podu, a tada ju je nešto zgrabilo za vrat. Hladni, nevidljivi prsti su je gusili. Nekako se oslobodila i pobegla glavom bez obzira, a takva znatizelja joj se nikad više nije javila.
Jednom mi je prijatelj rekao da ako cemo govoriti o dusama mrtvih koje se zadržavaju na Zemlji posle smrti, zasigurno ih ne bi bilo na groblju posto je tu telo doneseno nakon sto ga je dusa napustila. Ova prica ocigledno pokazuje suprotno. Narusite im mir i neki bi vam se mogli i osvetiti.

Krvave ruke

Jedan gospodin se vozio kuci. Bila je to duboka noc. 
Putujuci je naisao na jednu prugu... u to vreme nije bilo vozova tako da je zeleznicka rampa bila dignuta. 
U trenutku kad je kolima prelazio preko sina, pravo niotkuda, velikom brzinom naisao je voz! 
Covek je dodao gas, ali prekasno... zazmurio je ocekujuci udar ali........ kompozicija je prosla kroz njega i nestala naglo kao sto je i nasla. 
Covek je bio u soku, stao je u stranu da se malo smiri a iznenada su po prozorima kola poceli da se pojavljuju na sve strane ni vise ni manje nego: KRVAVI TRAGOVI! 
Bili su to otisci decjih ruku! 
Tresuci se od straha covek se priseti da je tacno u to vreme, godinu dana ranije, voz naleteo na autobus koji se vracao sa eskurzije, autobus je bio pun dece!